Život dvadesetih godina prošlog veka

Dvadesete godine prošlog veka obeležio je osećaj velikog napretka, čemu je doprinela, za to vreme, savremena tehnologija. Godine 1925. je nemačka firma Leica počela prvi put da komercijalno proizvodi fotoaparat. To je period i kada je počela masovnija proizvodnja automobila. Iako je Henri Ford još 1908. godine konstruisao čuveni „Model T“, prvi automobil namenjen srednjoj klasi, čija cena nije bila previsoka, masovna prozvodnja u Americi i Evropi je krenula posle Prvog svetskog rata.

Nemi film je nastao krajem devetnaestog veka u Zapadnoj Evropi i SAD-u. Međutim, iako je tehnologija snimanja i reprodukcija zvuka postojala pre pojave prvih nemih filmova, sve do 1920-tih godina nisu postojale prikladne metode sinhronizacije vizuelnog u zvučnog zapisa na filmsoj traci. Iz tog razloga su, osim par eksperimentalnih izuzetaka, svi do tada snimljeni filmovi bili nemi. Era nemog filma je završena 1927. godine, kada je u Los Anđelesu proizveden i prikazan prvi komercijalno distribuiran zvučni film Džez pevač.

Nagli tehnološki razvoj je u isto vreme pratila i ekonomska kriza u Sjedinjenim Američkim Državama. To je i period kada je ideja komunizma naglo počela da se širi svetom.

Dakle, period dvadestih godina prošlog veka, neposredno posle Prvog svetskog rata, je obeležio osećaj slobode u svakom pogledu. Okretanje modernom načinu života i raskidanje sa tradicijom je u potpinosti transformisalo društvo. Upravo je tadašnja transformacija celokupnog društva, okrenuta ka slobodi mišljenja, govora i ponašanja, omogućila devojkama da se školuju.

Divan primer šta može da postigne devojka koja se ne drži tvrdokorno tradicionalnog modela i odlučuje da sledi svoju strast je Rita Levi-Montalćini, Italijanka jevrejskog porekla. Rođena je u Torinu 1909. godine. Tada su imućnije porodice slale i žensku decu na školovanje, ali se znalo „kada treba stati“ i čime se žensko dete može baviti. Kao tinejdžerka, Rita je želela da postane pisac. Međutim, u ranoj mladosti je bila svedok smrti njihovog kućnog prijatelja i iz velike ljubavi prema ljudima i želje da pomogne, opredelila se za medicinu. To apsolutno nije bilo u skladu sa dotadašnjom tradicijom. Njen otac se nije slagao sa njenom odlukom želeći najbolju moguću budućnost svome detetu.

Međutim, ubedila je oca! Dozvolio joj je da studira medicinu. Rita je dvadesetih godina prošlog veka bila tinejdžerka i duh slobode je za nju značio izbor zanimanja u skaldu sa njenim interesovanjima. Dobila je Nobelovu nagradu 1986. godine iz oblasti medicine i fiziologiije. Rita je najdugovečniji dobitnik Nobelove nagrade. Detaljnije o njenom životu možete pročitati u tekstu objavljenom u Original magazinu.

Izvor: Wikipedija
Fotografije su preuzete sa Wikipedije i Pinteresta