Kada razumeš osnovne boje – crvenu, plavu i žutu – počinješ da uviđaš bogatstvo nijansi i odnosa među bojama. Sledeći korak u razumevanju kolorita su sekundarne i tercijarne boje.

Šta su sekundarne boje?

Sekundarne boje nastaju mešanjem dve osnovne boje u jednakim odnosima:

crvena + žuta = narandžasta
žuta + plava = zelena
plava + crvena = ljubičasta

Zato se narandžasta, zelena i ljubičasta nazivaju sekundarnim bojama.

U garderobi, sekundarne boje često donose energiju i osveženje. Narandžasta može da deluje veselo i optimistično, zelena umirujuće i prirodno, dok ljubičasta unosi dozu elegancije ili mistike – u zavisnosti od nijanse.

Šta su tercijarne boje?

Tercijarne boje nastaju kada se pomeša jedna osnovna i jedna sekundarna boja. Na primer:

plava + zelena = modrozelena (plavo-zelena)
crvena + ljubičasta = purpurna (plavo-ljubičasta)
žuta + narandžasta = zlatnožuta (žuto-narandžasta)

Postoji šest tercijarnih boja u tradicionalnom točku boja:

crveno-narandžasta, žuto-narandžasta,
žuto-zelena, plavo-zelena,
plavo-ljubičasta, crveno-ljubičasta.

U praksi ih često prepoznaješ pod nazivima poput boje breskve, tirkizne, maslinaste, boje vina, lavande ili senfa.

Ove boje imaju složenije nijanse i daju garderobi dubinu i karakter. Tercijarne nijanse se često viđaju u sezonskim kolekcijama – maslinasta, terakota, boja vina, senf žuta…

Ako želiš da kombinacija izgleda sofisticirano i inspirativno, tercijarne boje su odličan izbor. Često se viđaju u sezonskim kolekcijama – maslinasta, terakota, boja vina, senf žuta…

Dodavanjem bele, crne i sive dobijaju se nijanse, tonovi i senke

Kada se osnovnoj, sekundarnoj ili tercijarnoj boji doda bela, crna ili siva, nastaju varijacije te boje koje nazivamo:

nijansa (eng – tint) – kada se boji doda bela (npr. plava + bela = svetloplava)
senka (eng – shade) – kada se doda crna (npr. crvena + crna = bordo)
ton (eng – tone) – kada se doda siva, što daje prigušeniji, sofisticiraniji efekat

Ove razlike su važne zato što utiču na to kako boja izgleda na različitim materijalima i na različitom svetlu. U garderobi, nijanse su nežnije i svetlije (pastelne boje), senke su dublje i dramatičnije, dok tonovi deluju mekše i suptilnije.

Tople i hladne boje – kako ih razlikovati?

Boje se u umetnosti često dele na tople i hladne, u zavisnosti od toga kakav osećaj stvaraju i kako vizuelno deluju u prostoru.

Tople boje: crvena, narandžasta, žuta i njihove izvedene nijanse (boja breskve, terakota, zlatna…) – deluju energično i živo.
Hladne boje: plava, zelena, ljubičasta i njihove nijanse (tirkizna, lavanda, maslinasta…) – deluju umirujuće i stvaraju osećaj svežine.

Ponekad boja poput crvene može zbuniti – jer nije svaka crvena „topla“. Na primer:

crvenonarandžasta je topla,
dok crvenoljubičasta (npr. boja vina) može delovati hladnije, naročito ako ima više plavog podtona.

Zato nije dovoljno znati samo naziv boje – važno je posmatrati podton i celokupan kontekst.

Podton je suptilna nijansa koja se nalazi ispod osnovne boje i utiče na to kako ta boja izgleda na različitom osvetljenju ili u odnosu na druge boje. Na primer, dve crvene haljine mogu izgledati slično, ali jedna ima narandžasti podton (toplija), a druga plavi podton (hladnija). Prepoznavanje podtona može ti pomoći da lakše uskladiš garderobu. U stilizovanju, tople boje unose dinamiku i privlače pažnju, dok hladne mogu delovati sofisticirano, ali i rezervisano.

Sada kada znaš kako nastaju sekundarne i tercijarne boje, i kako da ih prepoznaš u garderobi, možeš sa više sigurnosti birati odevne predmete koji se međusobno dopunjuju i osvežiti odevne kombinacije koje već imaš.

U jednom od narednih tekstova biće reči o sistemima usklađivanja boja, odnosno kako funkcionišu komplementarne, analogne, monohromatske, ali i triadne kombinacije. To će ti pomoći da se sa bojama igraš slobodnije.