Kolumne

Jedinstvena Rita Levi-Montalćini

Rita se nije obazirala na modne trendove. Od mladosti je volela da nosi visoki okovratnik. Sedamdesete, osamdesete, zatim linija i šljokice devedesetih, nisu mnogo uticale na njen izbor.

Godine 1986. godine, u svojoj sedamdeset sedmoj godini, dobila je Nobelovu nagradu iz oblasti medicine zajedno sa kolegom Stenlijem Kohenom, američkim biohemičarem.

Na dodeli Nobelove nagrade je nosila haljinu koju je dizajnirao Roberto Kapuči (Roberto Capucci).

Roberto je dizajnirao kostime za filmove i pozorišne produkcije tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Na svojim kolekcijama je radio mesecima i umeo da napravi po hiljadu skica za jedan odevni predmet. Posvećenost poslu ga je povezala sa Ritom.

(Dodela Nobelove nagrade 1986.godine)

Rita je bila autentična u svemu, počev od izbora zanimanja, načina na koji se razvijala njena karijera, pa i do izbora garderobe.

I danas je inspiracija mnogim modnim dizajnerima. Fendi je inspirisan Ritom za svoju prolećnu kolekciju 2012. godine rekao da je ozbiljna, praktična i pomalo akademska.

Inspirisani njenim životom, plemenitošću, znanjem i ljubavlju prema ljudima, u nastavku teksta prenosimo par detalja iz njene biografije.

Izjavila je: “Da nisam bila diskriminisana ili da nisam pretrpela progon, ne bih nikada dobila Nobelovu nagradu.”

Italijanka jevrejskog porekla, rođena je u Torinu 1909. godine i najdugovečniji je dobitnik Nobelove nagrade.

Kao tinejdžerka želela je da postane pisac. Imućnije porodice su slale i žensku decu na školovanje, ali se znalo „kada treba stati“ i koje škole žensko dete može pohađati. Međutim, u ranoj mladosti se iz velike ljubavi prema ljudima i želje da pomogne, opredelila za medicinu. To nije bilo u skladu sa tadašnjom tradicijom i otac se nije slagao sa njenom odlukom.

Ipak je ubedila oca. Diplomirala je na odseku za medicinu i hirurgiju. Istraživač Đuzepe Levi je inspirisao da se posveti nauci.

U svojim dvadesetim godinama se oblačila klasično, onako kako se očekivalo od studentkinje medicine.

Tokom Drugog svetskog rata, pod uticajem fašističkih snaga, bilo joj je zabranjeno da kroči na univerzitet na kome je predavala. Rita je uzela stvari u svoje ruke i nastavila da se bavi istraživanjem. Napravila je laboratoriju u svojoj spavaćoj sobi. Inspirisana člankom embriologa Viktora Hamburgera, koristila je igle za šivenje i makaze oftalmologa, secirala embrione pilića i posmatrala pod mikroskopom njihove nervne ćelije odgovorne za kontrolu kretanja.

Veliku radost su joj donela otkrića u improvizovanoj laboratoriji i tada je shvatila da će istraživanja u neuroembriologiji biti njen put.

To je bilo potpuno jasno kada ju je sam Viktor Hamburger pozvao na Vašingtonski univerzitet zbog rezultata do kojih je došla i koji su bili suprotni od njegovih. Rita je tada javno izjavila: „Morala bih da zahvalim Musoliniju što me proglasio stanovnikom nižeg reda. To mi je donelo veliku radost , na žalost ne više u univerzitetskim institucijama, već u laboratoriji koja je deo spavaće sobe.

Po odlasku u formalnu penziju, nastavila je da vodi studente i istraživanja. U svojoj stotoj godini je i dalje radila na institutu u Rimu.

Izvor: www.nobelprize.org
en.wikipedia.org

Fotografije: Wikipedija
pnas.org
Pinterest

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.