-
Silueta i moda
Od praistorije pa sve do kraja sedamnaestog veka ideal ženske lepote je bila žena sa oblinama, naglašenim bokovima i punijim nogama. Da bi se istakle obline, u osamnaestom veku su žene počele da nose korsete kojima su uspevale da struk učine užim, a istaknu grudi. Kako se shvatanje lepote ženskog tela vremenom menjalo, tako su se menjali oblik i konstrukcija korseta. Osim korseta kojim se oblikovao gornji deo tela, u donjem delu su se nosili „obruči“ kojima se povećavao volumen suknji. Moda u vreme Rokokoa Na prvoj slici levo je primer haljine kakvu su nosile žene na dvoru u Engleskoj krajem osamnaestog veka. Poznata kao Mantua, haljina sa steznikom koji…
-
Moda 60tih kao inspiracija
Šezdesete godine prošlog veka su period koji se smatra modnom revolucijom. Tada su žene promenile način na koji se oblače. Od žena se više nije očekivalo da čim odrastu nose klasične kostime. Počele su da nose mladalačke odevne kombinacije i to ne samo da je bilo prihvatljivo, već je to bio trend. Ovo je period kada su se SAD i tadašnji SSSR utrkivali „ko će prvi otputovati na mesec“. Decenija naglog razvoja tehnike, kada su kućni aparati modernih linija kao i fiksni telefoni postali dostupni velikom delu stanovništva. U tom periodu je bilo nekoliko značajnih trendova. Jedan od najupečatljivijih je mini haljina A kroja, a intenzivne boje i geometrija su…
-
Istorija Male Crne Haljine
Portret Madam X se smatra ulaskom crne haljine u svet mode. Portret je naslikao John Singer Sargent krajem devetnaestog veka. Zanimljivo je da se prvi put na slici pojavljuje haljina kojoj ramena traka (bretela) nije od istog materijala kao i haljina. Prvu „malu crnu haljinu“ dizajnirala je Koko Šanel (Coco Chanel) kada je 1926. godine u Vogu objavila skicu jednostavne crne haljine, dugih rukava, u kombinaciji sa niskom bisera. U Vogu je tada rečeno da će ovakva haljina postati „vrsta uniforme svih žena sa ukusom“. Koko Šanel je dizajnirala haljinu u neutralnoj boji, sa ciljem da bude dostupna najširem tržištu, prilagodljiva u smislu da se može nositi u različitim prilikama,…
-
Moda 1920-ih
Čarlston je bio izuzetno popularan u Sjedinjenim Američkim Državama dvadesetih godina prošlog veka. Popularnosti je posebno doprineo kompozitor i pijanista Džejms Džonson, koji je 1923. godine na Brodveju osnovao šou „Trčati divlje“ (Runnin’ Wild). Ovaj energičan i ritmičan ples je veoma brzo postao popularan i u Evropi, posebno u Parizu. Da bi devojka mogla da pleše u ovom ritmu, garderoba mora biti tako krojena da omogući slobodu pokreta. Ovo je period kada se pojavio pojam „flapper girl“, odnosno flaperka. Dakle, flaperka je izraz kojim se dvadesetih godina prošlog veka u SAD-u označavala žena koja je odbacivala dotadašnje tradicionalne norme i pravila ponašanja. Naziv potiče od engleskog glagola „to flap“ što…
-
Život dvadesetih godina prošlog veka
Dvadesete godine prošlog veka obeležio je osećaj velikog napretka, čemu je doprinela, za to vreme, savremena tehnologija. Godine 1925. je nemačka firma Leica počela prvi put da komercijalno proizvodi fotoaparat. To je period i kada je počela masovnija proizvodnja automobila. Iako je Henri Ford još 1908. godine konstruisao čuveni „Model T“, prvi automobil namenjen srednjoj klasi, čija cena nije bila previsoka, masovna prozvodnja u Americi i Evropi je krenula posle Prvog svetskog rata. Nemi film je nastao krajem devetnaestog veka u Zapadnoj Evropi i SAD-u. Međutim, iako je tehnologija snimanja i reprodukcija zvuka postojala pre pojave prvih nemih filmova, sve do 1920-tih godina nisu postojale prikladne metode sinhronizacije vizuelnog u…
-
Štednja je šik, zar ne?
Londonski modni dizajneri su kreativno odgovorili na zahtev Britanske trgovačke komore da ženama približe ideju „štednja je šik“. Sve je počelo tokom Drugog svetskog rata, tačnije u maju 1942. godine, kada se Britanska trgovačka komora obratila udruženju londonskih modnih kreatora. Tada je zatražila pomoć u kreiranju garderobe koja će biti u skladu sa merama štednje iz 1941.godine. Britanska vlada je ograničila količinu materijala, broj nabora i dugmadi koji se mogu trošiti u izradi odeće. Činilo se da su nametnuta ograničenja veliki izazov za modne kreatore. Londonski krojač Norman Hartnel je odbio konfekcijsku kuću Berketeks verujući da bi mu takav dizajn odeće srozao ugled. Međutim, kasnije se predomislio i počeo da…
