Intervju

Garderoba za uspeh

Naša današnja sagovornica Maja Stojčevski je kao diplomirani ekonomista započela karijeru u bankarstvu. Njen suprug i sada radi u KFW DEG banci i trenutno žive u Diseldorfu. Maju su životne prilike navele da nauči i primeni dostignuća iz neuronauke. Danas pomaže ljudima da postignu uspeh u različitim životnim oblastima. Poznajemo osobe koje su u radu sa njom pronašle posao po sovjoj meri. Tu su i „bivši radoholičari“ koji su radili na postizanju balansa izmedju posla i privatnog života i na taj način postigli još veći uspeh na svim životnim poljima. To nas je navelo da zamolimo Maju da nam otkrije neke „tajne uspeha“. Pošto je Maja rođena u Skoplju, ovaj će intervju biti objavljen na makedonskom i srpskom jeziku.

Modna Kapsula: Majo, šta se događa kada svu svoju energiju usmerimo na jednu stvar? Šta god to bilo, škola, posao ili porodica? Na Balkanu smo prilično skloni tome da se „žrtvujemo“ za nešto ili nekoga. Bio to partner, dete, posao…

Maja: Ne samo na Balkanu! Skoro svuda je tako. Ljudi često drže fokus samo na jednoj stvari i to je najčešće upravo ona stvar koja im u tom trenutku predstavlja teret. Donekle je to normalno i očekivano. Na primer, kada student upiše fakultet, prioritet su mu ispiti. Odgovornom i dobrom studentu je glavni fokus na učenju i svladavanju gradiva. Osoba koja se tek zaposlila želi da ostavi dobar utisak na novom poslu pa je to često opterećuje i glavni fokus joj je na tome da se snađe, da nauči što više kako bi počela da gradi karijeru i previše je fokusirana na rad. Takođe, normalno je da je osoba koja stupa u brak ili postaje roditelj okupirana novom ulogom i želi da partneru ili detetu pruži svu svoju pažnju.

Međutim, ono na čemu svako od nas treba da radi je pronalaženje balansa u svojim aktivnostima. Balans je izuzetno bitan u tim periodima u životu, važno je brinuti o sebi i odvojiti vreme za sebe. Jer, ako se u potpunosti posvetimo poslu ili se u potpunosti posvetimo partneru događa se da zanemarujemo naš hobi, naše interese, našu želju za tim kako da provedemo slobodno vreme. Na primer, ako se isključivo posvetimo detetu koje može da ima sedam ili sedamnaest godina, ili smo predani poslu po osamnaest sati dnevno, povećava se naše nezadovoljstvo i lako se može pojaviti anksioznost. Neravnoteža u aktivnostima koje preduzimamo se na kraju odražava na naše raspoloženje. Želimo da budemo dobri prema drugima i pomognemo koliko god možemo u svim aspektima. Ali, ako ne vodimo računa o tome da odredimo vreme za sebe, da punimo svoje baterije brigom o sebi, postaćemo isceđena pomorandža od koje ne može da se dobije ni kap soka.

Slušala sam pre neki dan Tonija Robinsa koji kaže da svojim klijentima preporučuje jutarnju rutinu od deset minuta. I to je sa razlogom. Ako dobijemo preporuku da posvetimo sebi više vremena, česta preporuka je minimum sat vremena, to je okidač za mnogo izgovora: „Nemam vremena za to, imam malo dete“, „Nemam vremena, imam bitan projekat na poslu“ ili „moram sa suprugom da obavim to i to“, i tako dalje. Međutim, on je rekao da ako neko nema za sebe ujutru 10 minuta, onda nema svoj život. I ja se u potpunosti slažem sa tim. Balans je ključ u svim aspektima života.

Modna Kapsula: Kako možemo da izađemo iz tog začaranog kruga previše obaveza i nemanja vremena za sebe?

Maja Stojčevski

Maja: Ovo je interesentano pitanje koje sam i sama sebi postavljala. Ovde podvlačim da, što se tiče mog odgovora na prethodno pitanje, mnogo je jednostavnije reći nego uraditi. Ako se veliki deo života ponašamo u skladu sa šablonima žrtve i posvećujemo se svemu oko sebe osim sebi, nije lako izaći iz tog šablona. Ukratko: iz začaranog kruga se izlazi tako što na svoju „to do“ listu stavimo vreme koje posvećujemo sebi, listu na kojoj su nam stvari koje moramo uraditi tokom dana. Kao što moramo da jedemo.

Bila sam roditelj devojčice sa posebnim potrebama kojoj sam bila potpuno posvećena, kao i kući, domaćinstvu. U ulozi sam supruge, sestre, ćerke, prijateljice.. I u jednom trenutku sam osetila, posebno kada je Joana imala oko tri godine, stezanje i gušenje. Mislila sam da je uzrok tome moja tuga zbog nje, zbog problema koje ima, ili moj umor, jer roditelj deteta sa takvim potrebama ima daleko više obaveza (poput odlazaka u bolnice, terapije i sličnih obaveza) koje treba uskladiti svakodnevno i koje su vremenski zahtevne. Mislila sam samo da sam umorna i razočarana zato što mi je život bio takav u tom periodu. Međutim, radom na sebi, radom sa koučem, shvatila sam da mi se lična satisfakcija i radost prema životu značajno povećava ako odredim vreme u toku dana koje redovno posvećujem sebi. Tako postižem balans u svom životu kada je u pitanju vreme koje posvećujem drugima i koje posvećujem sebi.

Dakle, iz tog začaranog kruga izlazimo tako što rešimo da vežbamo taj mišić davanja dozvole sebi da imamo vremena za sebe i da vodimo računa o sebi. U početku može biti jako neprijato. Ispričaću sada jednu anegdotu. Izlazim sa prijateljicama na kafu i dozvoljavam sebi taj „luksuz“ jednom u četiri meseca, sat i po sa prijateljicama na kafi. Izlazim sama iz kuće, moje dete ostaje sa suprugom, ili sa bakom, ili sa rođenom tetkom, znači kompletno zbrinuta sa ljudima koji je vole i koje ona voli, kojima je inače okružena i savršeno dobro će se snaći sat i po bez mene. I ja shvatim da na putu do kafića nosim dve pelene u mojoj tašni „za svaki slučaj“. Zašto ih nosim?! Sve je ovo potpuno iracionalno. I onda shvatam da je to mišić koji treba vežbati. Nema ničeg lošeg u tome što ću ostaviti dete jednom u četiri meseca, ili možda čak i jednom nedeljno sat i po sa ljudima koji je vole i koji se brinu o njoj, da ja provedem sat i po u prijatnom i interesantnom razgovoru, u smehu sa mojim prijateljicama, gde ću kada se vratim biti puna energije, raspoložena, gde sam razmenila dosta ideja i tako dalje.

Modna Kapsula: Prisustvovali smo tvojim besplatnim druženjima „Coffee with Maya“ koje organizuješ na makedonskom i na „balkanskim“ jezicima. Na druženjima smo videli kako besplatno edukuješ o navikama, organizaciji vremena… Svesni smo da je važno da postavimo ciljeve, i da su bitne i jutarnja i večernja rutina. Ali, potpuno je drugačije kada nam ta informacija dolazi od nekoga ko postiže rezultate kao što postižeš ti. Zašto su bitne jutarnja ili večernja rutina? Da li može da se preporuči neka koja je dobra za sve, ili ipak treba „skrojiti po meri“?

Maja: Mi imamo određene emocije tokom dana i možemo da nateramo sebe da uradimo određene stvari. To je pitanje promene stanja uma. Kada smo u situaciji da znamo da je dobro da vežbamo ili pročitamo nešto i to odlažemo nalazeći izgovore, ono što treba da uradimo je promena stanja uma. Ta promena ne može da se dogodi tako što radimo iste stvari iznova. Da bismo postigli efektivnu promenu stanja uma kako bi dobili neveorvatnu unutrašnju motivaciju, da nam ne bude teško da uradimo sve što pomislimo, a da nas vodi ka ostvarenju cilja, moramo da promenimo navike. Ja nisam ništa izmislila. Iskopirala sam divne, pametne i plemenite ljude koji su napisali knjige, snimili videa u kojima objašnjavaju kako su im jutarnja i večernja rutina promenile život. Ovo je jedan od načina da se promeni stanje uma. Zašto je to bitno? Kada menjamo stanje uma, menjaju se naše misli. One misli „nisam dovoljno dobra“, „sigurno neko drugi to bolje radi od mene“… te misli ostavljamo iza sebe i pojavljuju se misli „pa dobro, probaću, zašto da ne… život se sastoji od padova i uspona, od iskustava, svaki uspešan čovek je eksperimentisao i pokušavao više puta…“.

Dakle, ograničavajuće misli „ne mogu, neće uspeti“ se transformišu u entuzijazam i optimizam koji nas tera da preduzmemo različite akcije. Mnogo su veće šanse da postignete nove rezultate preduzimajući neke nove akcije ka ostvarivanju tog cilja, pa ako treba i dvadeset puta dok ne postignemo željeni uspeh, nego da nikada ne probate i ostanete tamo gde jeste.

Jutarnja i večernja rutina podrazumevaju disciplinu koja nam pomaže da formiramo nove navike. Transformišemo se u organizovanu osobu koja korak po korak postiže rezultate i dolazi do cilja. Poenta je da se posle jutarnje rutine osećamo lepo, entuzijastično, da imamo energije.

Modna Kapsula: Zahvaljujući radu sa tobom smo uveli naviku da vežbamo ujutru, makar 15 minuta. U tome nam je pomoglo formiranje mini modne kapsule od dva para helanki i 3 majice, koje su se našle u ormanu, ali tako da boje odgovaraju cveću na terasi i da nas asociraju na vežbanje. Dopunili smo lepom sveskom i olovkom tako da pribeležimo uveče plan, zapravo šta sutra želimo da uradimo, a ujutru da se, uz lepu jutarnju kafu, setimo na čemu smo zahvalni i revidiramo spisak koji smo napraivli prethodne večeri.

Majo, hvala mnogo na razgovoru! Ovo je prvi deo razgovora, a u narednim ćemo preneti više detalja o neuronauci i formiraćemo modne kapsule koje nas mogu podstaći da unapredimo druge oblasti svoga života.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *